HR - Ljudski Resursi - Srbija

Svetu fali majstora za održavanje vetrenjača

Na planiranju vetroparkova i izgradnji postrojenja radi 600.000 ljudi, još 440.000 je angažovano u proizvodnji turbina, lopatica i delova za stubove i oko 220.000 na održavanju.

Vlasnik preduzeća „Dojče Vindtehnik” u Nemačkoj, Tim Šmolovski, ima više od dve hiljade zaposlenih, ali u njegovoj firmi moraju da koriste stepenice da bi stigli do vrha vetrenjače, na visinu od oko šezdeset metara.

Većina novih sistema ima liftove koji idu do 100 metara visine, što olakšava pristup čvorištu vetroturbine, prenosnom mehanizmu i generatoru.

Za to je neophodno stručno znanje.

- Mnogo mehanike je ugrađeno u starije sisteme. U modernim sistemima, ona sve više nestaje, zamenjuje je elektronika, kaže za DW Šmolovski. Prioritet u svakodnevnom poslovanju su trenutni kvarovi, a zatim planirane kontrole i zamena dotrajalih delova.

Informacije o kvarovima na vetrenjačama Šmolovski i njegove kolege dobijaju iz kontrolnog centra, koji se nalazi 400 kilometara severno od Erkelenca, u malom mestu Ostenfeld na granici sa Danskom.

Brojni zaposleni u tom centru danonoćno kontrolišu rad više od 6.000 vetrenjača na kopnu i na moru širom Evrope, kao i u SAD-u i Tajvanu.

Gotovo sve velike vetrenjače danas su povezane sa tim centrom preko optičkih kablova ili modema. U slučaju kvara, alarmni signal se pojavljuje na monitorima u kontrolnom centru.

Prema podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju, najviše zaposlenih u industriji energije vetra ima Azija, pre svega Kina (550.000) i Indija (400.000). U Evropi je u toj branši zaposleno 340.000 ljudi, najviše u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Danskoj i Holandiji, prenosi Bankar.me.

Broj radnih mesta se povećava i u Severnoj i Južnoj Americi. U SAD ih je trenutno 120.000, u Brazilu 40.000, a u Meksiku 20.000. U afričkim zemljama energija vetra nije svuda isplativa, ali i tamo u ovoj branši ima oko 40.000 zaposlenih.

Ekspanzija energije vetra otvoriće narednih godina mnogo novih radnih mesta za planiranje, izgradnju i održavanje postrojenja. Širom sveta su 2020. godine instalirane vetrenjače kapaciteta 743 gigavata.

Poređenja radi, to je jednako trostrukom kapacitetu nemačke proizvodnje energije iz svih izvora ili skoro stostrukom kapacitetu Srbije.

Do 2050. godine bi kapacitet vetrenjača mogao da bude 8.000 gigavata, a to bi, kako pokazuje studija finskog Univerziteta LUT, značilo i oko 6,5 miliona radnih mesta, od čega dva miliona za potrebe održavanja i popravke, piše DW.